Zbog afe­re u ve­zi sa taj­nim ra­ču­ni­ma u švaj­car­skom ogran­ku ban­ke HSBC, dva mi­ni­stra sa Mal­te pod­ni­je­la su ostav­ke, a pot­pred­sjed­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Sve­to­zar Ma­ro­vić zbog oba­ve­ze pre­ma gra­đa­ni­ma tre­ba­lo bi da ob­ja­sni oda­kle mu 3,8 mi­li­o­na do­la­ra, oci­je­ni­la je Mi­ran­da Pa­tru­cić, re­gi­o­nal­ni ured­nik is­tra­ži­vač­ke mre­že OC­CRP u Sa­ra­je­vu. Pa­tru­ci­će­va, ko­ja je za­jed­no sa De­ja­nom Mi­lov­cem iz MANS-a ob­ja­vi­la tekst o taj­nom ra­ču­nu Đor­đi­ne Ma­ro­vić, ka­za­la je u in­ter­vjuu za „Dan“ da je raz­log ob­ja­vlji­va­nja po­da­ta­ka o skri­ve­nim mi­li­o­ni­ma u Švaj­car­skoj po­ro­di­ce Ma­ro­vić bio jav­ni in­te­res, ali i po­ri­je­klo nov­ca. Ka­za­la je da je zbog afe­re oko skri­ve­nih ra­ču­na u švaj­car­skoj ban­ci tre­nut­no otvo­re­na is­tra­ga u tu­ži­la­štvi­ma Švaj­car­ske, Ar­gen­ti­ne i Fran­cu­ske Bel­gi­je, te da su za­tra­že­ne ostav­ke vi­so­kih zva­nič­ni­ka.
Ona je ob­ja­sni­la da je do po­da­tka o po­ro­di­ci Ma­ro­vić do­šla pre­ko Me­đu­na­rod­nog kon­zor­ci­ju­ma is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra (ICIJ), ko­ji­ma je do­ku­men­ta­ci­ju o taj­nim ra­ču­ni­ma do­sta­vio fran­cu­ski list Le Mon­de.
– Ne­ko­li­ko mo­jih ko­le­ga iz OC­CRP i ja smo već go­di­na­ma čla­no­vi Me­đu­na­rod­nog kon­zor­ci­ju­ma is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra. Bu­du­ći da sam i ra­ni­je sa nji­ma sa­ra­đi­va­la na glo­bal­nim is­tra­ži­vač­kim pro­jek­ti­ma po­put „To­bac­co Un­der­gro­und“ o me­đu­na­rod­nom šver­cu ci­ga­re­ta­ma, „Lo­o­king the Se­as“ o cr­nom tr­ži­štu go­to­vo iz­u­mr­le pla­vo­pe­raj­ne tu­ne, te „Sec­recy for Sa­le: In­si­de the Glo­bal Offsho­re Mo­ney Ma­ze“ o of­šor in­du­stri­ji, bi­lo je sa­svim pri­rod­no da su u me­ni vi­dje­li part­ne­ra sa ko­jim će po­di­je­li­ti i po­dat­ke o ra­ču­ni­ma kli­je­na­ta švaj­car­skog ogran­ka ban­ke HSBC. Na­kon što im je fran­cu­ski ča­so­pis Le Mon­de ustu­pio po­dat­ke do­bi­je­ne od iz­vo­ra u fran­cu­skim is­tra­žnim or­ga­ni­ma, ICIJ je kre­i­rao ba­zu ko­ju je po­di­je­lio sa no­vi­na­ri­ma. Ba­za je ve­o­ma kom­plek­sna i mi smo pro­šli kroz dvo­sat­nu obu­ku ka­ko bi­smo se upo­zna­li sa na­či­nom pre­tra­ži­va­nja. U su­šti­ni, pri ra­du na ova­kvim pro­jek­ti­ma naj­va­žni­je je po­vje­re­nje i vi­sok stan­dard is­tra­ži­va­nja. No­vi­na­ri ko­ji ra­de na pro­jek­tu ima­ju uvid u po­dat­ke o svih 100.000 kli­je­na­ta i sa­mim tim je ve­ća opa­snost od cu­re­nja in­for­ma­ci­ja. Ta­ko­đe, sva­ka pri­ča mo­ra pro­ći de­talj­nu pro­vje­ru jer se ra­di o osje­tlji­vim in­for­ma­ci­ja­ma. Na­kon što sam u ba­zi pro­na­šla ime Sve­to­za­ra, Đor­đi­ne i Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, taj sam po­da­tak po­di­je­li­la sa De­ja­nom Mi­lov­cem iz MANS-a sa ko­jim sam i ra­ni­je sa­ra­đi­va­la. Za­jed­nič­ki smo is­tra­ži­li osta­le aspek­te pri­če – ob­ja­sni­la je Pa­tru­ci­će­va za „Dan“.
S ob­zi­rom na na­vo­de da po­sto­ji do­ku­men­ta­ci­ja o taj­nim ra­ču­ni­ma još de­se­tak li­ca sa pro­sto­ra Cr­ne Go­re, Pa­tru­ci­će­va je ka­za­la da još uvi­jek ne zna da li će ob­ja­vlji­va­ti te po­dat­ke. Is­ta­kla je da je ključ­ni kri­te­ri­jum ko­jim se vo­di po­sto­ja­nje jav­nog in­te­re­sa, od­no­sno ima u vi­du to da li se ra­di o oso­bi ko­ja oba­vlja zna­čaj­nu funk­ci­ju u dru­štvu i da li po­sto­ji oprav­da­nje za iz­nos na ra­ču­nu ili ne.
– Ako je oso­ba mo­gla za­ra­di­ti taj no­vac i ako re­dov­no pla­ća po­re­ze, tu ne­ma ni­šta spor­no. Raz­log zbog ko­jeg smo ob­ja­vi­li is­tra­ži­va­nje o mi­li­o­ni­ma po­ro­di­ce Ma­ro­vić je bio čist jav­ni in­te­res, kao i upit­nost na­či­na na ko­ji je no­vac ste­čen. Osta­lih 10 ime­na za­sad pro­vje­ra­vam, i ako bu­de jav­nog in­te­re­sa, i ta ime­na će bi­ti ob­ja­vlje­na. Po­sto­ji mo­guć­nost da je vi­še li­ca u pi­ta­nju bu­du­ći da su ne­ke oso­be sa spi­ska po­ri­je­klom iz re­gi­o­na i na­la­ze se na li­sti kli­je­na­ta iz Švaj­car­ske, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i osta­lih ze­ma­lja – ka­za­la je ona.
Na pi­ta­nje ka­kve su po­sle­di­ce ob­ja­vlji­va­nja po­da­ta­ka o taj­nim ra­ču­ni­ma vi­so­kih zva­nič­ni­ka i po­li­ti­ča­ra i dru­gih ze­ma­lja, Pa­tru­ci­će­va je od­go­vo­ri­la da su re­ak­ci­je bi­le ne­vje­ro­vat­ne.
– Švaj­car­sko tu­ži­la­štvo je otvo­ri­lo kri­vič­nu is­tra­gu pro­tiv HSBC-a, a po­sto­ji mo­guć­nost da će is­tra­ga bi­ti pro­ši­re­na i na nje­ne za­po­sle­ne. Ban­ka se tre­nut­no su­o­ča­va sa kri­vič­nim is­tra­ga­ma u Fran­cu­skoj Bel­gi­ji i Ar­gen­ti­ni. Zva­nič­ni­ci iz mno­gih dr­ža­va po­kre­nu­li su is­tra­ge o po­slo­va­nju ban­ke i nje­nih kli­je­na­ta. Za­tra­že­ne su i ostav­ke vi­so­kih zva­nič­ni­ka. Ne­ke dr­ža­ve su ra­ni­je do­bi­le po­dat­ke od fran­cu­skih vla­sti i uspje­le su na­pla­ti­ti de­se­ti­ne mi­li­o­na eura u po­re­zi­ma – na­ve­la je ona.
Pa­tru­ci­će­va je po­ja­sni­la i da je zbog ove afe­re ne­ko­li­ko zva­nič­ni­ka već pod­ni­je­lo ostav­ke.
– Po­me­ni­mo pri­mjer sa Mal­te. No­vi­na­ri The Mal­ta In­de­pen­dent su u isto vri­je­me kad je ob­ja­vljen tekst o Ma­ro­vi­ću raz­ot­kri­li da su dva biv­ša mi­ni­stra ima­la taj­ni ra­čun u Švaj­car­skoj. Obo­ji­ca su is­tu­pi­li iz svo­je po­li­tič­ke par­ti­je – je­dan za­to što je bio pri­mo­ran, a dru­gi do­bro­volj­no. Ta­ko se od­go­vor­ni po­li­ti­ča­ri od­no­se pre­ma svo­joj stran­ci i na­ro­du – uka­za­la je Pa­tru­ci­će­va.
Ona sma­tra da je ne­do­pu­sti­va ćut­nja vla­da­ju­će stran­ke u Cr­noj Go­ri.
– Bi­će za­ni­mlji­vo vi­dje­ti re­ak­ci­ju na kra­ju. Po­hval­no je što je tu­ži­la­štvo već po­kre­nu­lo is­tra­gu. Sa­mo se na­dam da se is­tra­ga ne­će za­vr­ši­ti kao i sve osta­le po­kre­nu­te pro­tiv funk­ci­o­ne­ra. Vje­ru­jem da će svi na­vo­di bi­ti te­meljno is­tra­že­ni i da će jav­nost do­bi­ti od­go­vo­re ko­je za­slu­žu­je. Go­spo­din Ma­ro­vić mo­ra pre­u­ze­ti od­go­vor­nost i ob­ja­sni­ti gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re ot­kud no­vac sa ra­ču­na. Oče­ku­je­mo i da će po­ja­sni­ti po­ri­je­klo svo­je imo­vi­ne. On kao jav­ni funk­ci­o­ner ima tu oba­ve­zu – ka­za­la je ona.
Pa­tru­ci­će­va sma­tra da bi ne­za­ko­ni­to bo­ga­će­nje jav­nih funk­ci­o­ne­ra tre­ba­lo kri­mi­na­li­zo­va­ti.
– Mi­slim da mo­ra po­sto­ja­ti ti­je­lo ko­je će pro­vje­ra­va­ti ne sa­mo da li je funk­ci­o­ner pri­ja­vio svu imo­vi­ne, ne­go i ka­ko je tu imo­vi­nu ste­kao. Ta­ko­đe, tre­ba­lo bi uve­sti oštre sank­ci­je za skri­va­nje imo­vi­ne i ne­za­ko­ni­to bo­ga­će­nje. Mi­slim da se cr­no­gor­ski funk­ci­o­ne­ri do­sta neo­d­go­vor­no od­no­se pre­ma imo­vin­skim kar­to­ni­ma i da ih po­pu­nja­va­ju non­ša­lant­no – to je još jed­no po­lje gdje tre­ba uve­sti pro­mje­ne – sma­tra Pa­tru­ci­će­va.
Ka­ko je ka­za­la, još se pro­vje­ra­va­ju ime­na ko­ja se po­mi­nju u ve­zi sa taj­nim ra­ču­ni­maa. Is­ti­če da još uvi­jek ne zna da li su i bo­san­ski funk­ci­o­ne­ri ko­ri­sti­li uslu­ge švaj­car­ske ban­ke.
– Či­ni se da bo­san­skim funk­ci­o­ne­ri­ma švaj­car­ski ogra­nak HSBC ni­je bio na li­sti pri­o­ri­te­ta. Ime­na se još uvi­jek pro­vje­ra­va­ju – na­ve­la je Pa­tru­ci­će­va.A.T.


U ure­đe­nim dr­ža­va­ma pre­mi­je­ri se po­zi­va­ju na od­go­vor­nost

Po­ja­šnja­va­ju­ći ka­ko bi od­go­vor­ni po­li­ti­ča­ri tre­ba­lo da po­stu­pe, Pa­tru­ci­će­va je uka­za­la na pri­mjer iz 2012. go­di­ne ka­da je sa no­vi­na­ri­ma šved­ske dr­žav­ne te­le­vi­zi­je raz­ot­kri­la ka­ko je nji­hov mo­bil­ni ope­ra­ter Te­li­a­So­ne­ra pla­tio 320 mi­li­o­na do­la­ra mi­ta kćer­ki pred­sjed­ni­ka Uz­be­ki­sta­na.
– Pra­ti­la sam te no­ći ko­men­ta­re na veb-por­ta­li­ma u Šved­skoj, kao što sam pra­ti­la i u Cr­noj Go­ri na­kon ob­ja­ve pri­če o Ma­ro­vi­ću i u oba slu­ča­ja pri­mi­je­ti­la sam ogor­če­nost gra­đa­na. Raz­li­ka je bi­la u to­me što je šved­ski pred­sjed­nik vla­de već na­red­no ju­tro stao pred no­vi­na­re i re­kao da će Te­li­a­So­ne­ra i nje­ni di­rek­to­ri mo­ra­ti od­go­vo­ri­ti na ozbilj­na pi­ta­nja. Po­tom je otvo­re­na is­tra­ga pri če­mu je šved­ski tu­ži­lac bio ve­o­ma otvo­ren oko to­ka is­tra­ge, na­la­za, osum­nji­če­nih, itd. Di­rek­tor je dao ostav­ku, a usko­ro se oče­ku­je po­če­tak su­đe­nja – ka­za­la je Pa­tru­ci­će­va.